Stav Ljupke Kovačević,  o raspraavi i zakonu kojim se reguliše da žeene kojee su rodile troje djece imaju pravo na nadoknadu kao penziju.

Danas sam se ( zasjedanje parlamenta1.04.2015) naslušala gomile gluposti, bljutave sentimentalnosti, a prije svega nepristojne  tragične partijske propagande koja instrumentalizuje tešku poziciju žena u Crnoj Gori koje su po svim kriterijumima najdiskriminisanije u Evropi. Raspravljali su rekoše o „važnom“ pitanju  o nadoknadi za“ rađanje određenog broja mladunčadi“ što su nazvali „materinstvom“. Da bude jasno, ovo o čemu se danas mentalisalo u parlamentu nema nikakve veze sa odgovornim materinstvom, ni odgovornim roditeljstvom.Mizoginija i populizam.

 

Znam da ovo razumiju odgovorni roditelji jer nema nikakve nadoknade koju može dobiti  žena koja je odgajala ili danas odgaja djecu u CG, 15-25 godina kasnije, za ono što je trpjela  dok  je odgajala djecu  u bijedi svakodnevnice koju su joj priredili današnji govornici u paketu. Trpjela je :  strah da ne obezbjeđuje kvalitetnu  hranu, da ne obezbjeđuje  adekvatnu odjeću, da će dijete uhvatiti loše društvo, da će ga opijati, da će ga drogirati, konačno da će ga ubiti u bolnici ili na ulici ili da će isti sastav krenuti u novu avanturu „rata za mir“ ovog puta na unutrašnjem planu otimajući joj djecu i njihovu budućnost. Takav  je rezultat dugogodišnjeg rada pozicije i opozicije, takav su ambijent stvorili oni koji su danas mentalisali  i oni kojima je ovim činom opozicije omogućeno da  nakon dužeg vremena  zloupotrebe ustava i zakona sa njihove strane operu svoje lice  braneći pravim argumentima i ustav i zakon. Nemoralno je  demagoško uvlačenje žena u partijske mreže!Izbori su 2016 ( treba da startuje zakon) i bilo je vidljivo da je  jako  važno ko je prvi smislio ovako „epohalno“ rješenje i koga treba žene da zaokruže. D rugi su se pridružili kako bi ućarili na priči o „bijeloj kugi“ koju zorno podržavaju u svim državnim temama osim kada se dotaknu žena.  Nismo čuli  u kojoj je zemlji na svijetu ovom mjerom riješen pad nataliteta, niti je to koga u parlamentu interesovalo, kao ni to zašto je „komplikovano“ sporvoditi podsticajne mjere koje postoje u zapadnoj Evropi npr smanjenje poreza, dodatak za roditeljstvo dok je dijete u razvoju i slične mjere.  Konsenzusom su  stvorili ambijent u CG  da babe odgajaju djecu  jer je roditeljima svim sredstvima to otežano (rade po čitav dan, vrtića nema, ni produženog borvaka, ni društvene podrške kroz obrazovanje i zdravstvo, ni olakšice poreza!). Možda je prifalilo baba a one su najjeftinije ovom režimu  i primitivnoj opoziciji. Isplativo je,  ako baba ima bar šestoro unučadi od troje djece  može se do smrti efikasno eksploatisati   jer takva sigurno nema vremena za parlament a za članstvo u njihovim  partijama, kada je već toliko rađala, rekoše nije  „kvalitetna“.

Tema  na kojoj  je misaoni i idejni potencijal opozicije našao zajedničku tačku je  tragična slika naše budućnosti koja je okovana primitivnim patrijarhatom i nacionalizmom. Ozbiljan nagovještaj ovakvog stanja  je bio smijeh kada su  jednoglasno usvojili Zakon o rodnoj ravnopravnosti.  Bilo je malo nade da će ga makar opozicija pročitati ( uslov ulaska u EU jeste sprovođenje politika rodne ravnopravnosti a ne samo usvajanje zakona). Danas je   jasno da  se nisu udostojili ni da ga pročitaju, ni da ga razumiju. Njima ne treba garant nenasilja, razvoja i slobode u ovoj državi njima treba laž o„čojstvu i junaštvu“kako bi se nasilje nastavilo.

Šta su uradili do danas svi redom koji su grlato govorili o brizi za žene da u redovima njihovih partija bude 50% žena? da ih ima 40% u parlamentu?U njihovim redovima ima  najmanje žena  u Evropi. Sram ih bilo. Da nema tog konsenzusa u mizoginiji  kako bi mogli biti ovako „širokog srca“ kao danas u raspravi o populacionoj politici  dok su realno svjedočili o zaglibljenosti u nacionalističkoj matrici  gdje su žene samo instrument, gdje se diskriminacija žena podrazumijeva  a  stvaranje ambijenta za bezbjedno roditeljstvo uopšte je „zadnja rupa na svirali“.

Toliko su izgubili kompas u strahu od gubitka privilegija  da im je ostalo jedino da kao sitne duše trguju ženskom  nesrećom i siromaštvom.  Odnos prema ženama ( najbrojnijoj grupi potlačenih) je uvijek mjera humanosti i demokratičnosti društva. Vidljivo je da  je ogroman manjak i jednog i drugog u crnogorskom parlamentu i da tamo nema političkog glasa koji uvažava rezolucije, deklaracije, zakone, planove, strategije kada su u pitanju ženska prava. Uljuljkani u narcistički raj patrijarhata uvode nas u sve dublji mrak.